Panteon: grobnice velikana, kupola i Fukoovo klatno

Panteon (Panthéon) je zgrada sa kupolom na vrhu brda Sainte-Geneviève, u srcu Latinske četvrti. Podignut je kao crkva, a danas je nacionalna grobnica velikana Francuske: pisaca, naučnika i boraca pokreta otpora. Unutra su Fukoovo klatno koje pokazuje da se Zemlja okreće, kripta sa grobnicama i ove jeseni dve izložbe uključene u cenu karte.

Koliko košta ulaznica za Panteon

Cena zavisi od sezone. Karta važi za nef i kriptu^[1].

Karte se kupuju na zvaničnoj prodaji Centra nacionalnih spomenika (Centre des monuments nationaux) ili na blagajni, a plaća se gotovinom ili karticom^[1][2]. Audio vodič košta 5 € i postoji na 10 jezika, među kojima su engleski, nemački i italijanski, ali ne i srpski ili hrvatski^[1]. Besplatan štampani vodič dobija se na ulazu na 12 jezika^[3]. Panteon prima i Paris Museum Pass^[1][4].

Ko ne plaća. Mlađi od 16 godina u pratnji odrasle osobe dobijaju besplatnu e-kartu, a besplatno ulaze i osobe sa invaliditetom sa pratiocem^[1]. Dokument Centra nacionalnih spomenika o besplatnom ulazu, na koji vodi i sajt Panteona, navodi besplatan ulaz za sve mlađe od 18 godina uz dokument sa fotografijom^[5]. Pošto se ta dva pravila razlikuju, za decu od 16 i 17 godina ponesite pasoš i pitajte na blagajni. Mladi od 16 do 25 godina ne plaćaju ako su državljani EU ili legalno žive u Francuskoj, ali moraju na blagajnu sa dokumentom^[1]. To važi za mlade iz Hrvatske, a ne za mlade iz Srbije, BiH i Crne Gore koji ne žive u Francuskoj.

Kada radi Panteon

Od 1. oktobra do 31. marta Panteon radi svaki dan od 10 do 18 h, a od 1. aprila do 30. septembra od 10 do 18.30 h. Poslednji ulaz je 45 min pre zatvaranja, a kada je velika gužva, vrata se mogu zatvoriti i ranije^[1].

• Prvog radnog ponedeljka u mesecu otvara se tek u 12 h, na primer 2. novembra i 7. decembra 2026.
• 24. i 31. decembra zatvara se u 17 h, a poslednji ulaz je u 16.15 h.
• Zatvoreno ceo dan 1. januara, 1. maja i 25. decembra.

Za obilazak nefa i kripte računajte sat do dva, a sa izložbama duže. Garderobe i ostave za prtljag nema, dozvoljeni su samo obični ranci, a hrana i piće ne smeju unutra^[1]. Torbe veće od 20 x 40 x 40 cm ne mogu da uđu^[2].

Kada je ulaz u Panteon besplatan

Prve nedelje u januaru, februaru, martu, novembru i decembru ulaz je besplatan za sve, bez rezervacije^[1][2]. Narednih meseci to su:

• 1. novembar 2026.
• 6. decembar 2026.
• 3. januar 2027.
• 7. februar 2027.
• 7. mart 2027.

Tih nedelja dođite odmah u 10 h, jer se zbog gužve ulaz može zatvoriti ranije. Ostale besplatne muzeje i dane imate u vodiču Besplatni muzeji u Parizu.

Može li se popeti na kupolu Panteona

Trenutno ne. Panorama Panteona, šetnja po kolonadi oko kupole, zatvorena je zbog radova, a sajt spomenika ne navodi kada će se ponovo otvoriti^[1]. Kupolu i dalje vidite iznutra, sa poda nefa, a za pogled na grad izaberite neki od vidikovaca Pariza.

Od 1790. do 1889, kada je sagrađena Ajfelova kula, Panteon je bio najviša tačka Pariza^[6].

Pročitajte i ovoVidikovci Pariza: pogled na grad besplatno i uz kartu3 min čitanja

Ko je sahranjen u Panteonu

Zgradu je projektovao arhitekta Jacques-Germain Soufflot kao crkvu Svete Ženevjeve, zaštitnice Pariza. Kamen temeljac postavljen je 6. septembra 1764, a gradnja je završena 1790. Od 1791. zgrada je grobnica za velikane, a od sahrane Viktora Igoa 1885. trajno ostaje Panteon^[6].

U kripti je 26 grobnica sa 81 sahranjenom osobom. Počasti Republike dobilo je 35 ličnosti, a tu su i 42 dostojanstvenika Napoleonovog carstva^[7]. Najpoznatiji:

Marija Kiri (Marie Curie), dvostruka dobitnica Nobelove nagrade, prva je žena koja je u Panteon ušla zbog sopstvenih zasluga^[8]. Ovde su i Emil Zola i Žan Žores^[7]. Žozefina Bejker (Joséphine Baker), umetnica i borkinja pokreta otpora, prva je crna žena u Panteonu. Ona ima kenotaf, kao i Robert Badenter, čiji je kenotaf u grobnici VII, blizu Kondorsea^[8][7]. Kenotaf ima i Mark Blok, jer grobovi njega i supruge ostaju na groblju u selu Bourg-d'Hem^[9]. Arhitekta Soufflot je sahranjen u sopstvenom delu^[8].

Šta je Fukoovo klatno

Fizičar Leon Fuko (Léon Foucault) je 1851. sa kupole Panteona okačio čeličnu žicu dugu 67 m sa kuglom od mesinga i olova teškom 28 kg. Parižane je pozvao da dođu i vide kako se Zemlja okreće^[10].

Klatno se njiše u istoj ravni, a pod ispod njega se polako okreće zajedno sa Zemljom, pa tokom sati izgleda kao da klatno menja pravac. Za stalno je vraćeno u Panteon 1995. i visi u središtu nefa, ispod kupole^[10]. Posmatrajte ga nekoliko minuta i videćete kako se pravac pomera.

Koje su izložbe u Panteonu ove jeseni

• Vies minuscules, od 24. septembra 2026. do 31. januara 2027. Tridesetak dela iz zbirke Centra Pompidu zauzima ceo nef, a među autorima su Kupka i Boltanski^[11].
• Marc Bloch, l'esprit de l'Histoire, od 25. juna 2026. do 10. januara 2027, u kripti. Od oktobra do januara otvorena je od 10 do 17 h^[12].

Obe izložbe su uključene u kartu. Osoblje spomenika vodi i besplatne obilaske u 14.30 i 15.30 h kada ima slobodnih vodiča, a stručno vođenje sa rezervacijom košta 20,50 €^[3][1].

Kako do Panteona i šta je u blizini

Metro: Maubert-Mutualité (linija 10) ili Place Monge (linija 7). Najbliža RER stanica je Luxembourg, linija B^[1]. Spoljna rampa i unutrašnji lift vode do celog nefa, a dečja kolica su dozvoljena^[1].

Panteon je dobar početak šetnje po Latinskoj četvrti. Odmah pored je crkva Saint-Étienne-du-Mont, a ulica Soufflot vodi pravo do Luksemburškog vrta. Sorbona i Muzej Kluni su na nekoliko minuta hoda.

Česta pitanja

Sledeći vodič · 7 minBesplatni muzeji u Parizu: prva nedelja u mesecu i svi datumi do juna 2027